Zar baš tako moralo je biti

 

 ...srce u tišini
bolom vrišti
preteško je...

ne prepoznajem se..

izvana sam mirna, staložena, 

prisebna, svjesna i prizemna...

 iznutra sam se već 

raspukla u duboku 

tugu ili bol...

zar baš tako 

moralo je biti...

kad jesen raširila je sve boje svoje

meni je dodijelila crninu...

zna ona da ja znam biti

 od posebnih, najposebnija...

najdraže moje

hvala ti za svaki dan

 zajedništva i dobrote...

kad bi bol mogla govoriti, 

rekla bi da moram biti 

snažnija od klisurine…