Latice sna

Kad odem na put u nepoznato

 za sva vremena u vijencu istine

 uplest ću se... 

 na laticama snova usnuti 

svitanjem jutra te dozvati 

 u labirintu sjećanja 

samo ćeš me ti naći... 

 bit ću tvoje blaženstvo

 ime za hrabrost i dostojanstvo tvoje

 bit ću tvoj smisao postojanja

 u moru nirvane...

 tražit ćeš me trebat ćeš me 

sanjat ćeš me 

 čeznuti za mnom 

 za manama mojim 

koje uvijek najdražima zoveš... 

 u osami trenutka krhotine

 svoje slabosti skupljaj 

priznaj ranjivost i nemoć

 sakrij se od svijeta

 i zaplači 

 moje ime izgovori 

samoćom me nazovi 

vratiti se neću 

ali bit ću s tobom...