...među laticama jednog proljeća umrla je
posuta nakupinama laži
i na pola skicirane rečenice
kojom je počela pisati roman života
umrla je u zaboravu
moleći se za one koji su zaboravili
u molitvi da se sami ne zaborave i slome
umrla je zbog onih koji su se kleli
da će je čuvati u najskrivenijem kutku srca
kao najdragocjenije svoje...
Svi čemo jednog dana umrijeti, jer je to ljudsko
OdgovoriIzbrišiPozdrav Tebi!
@ Modrina...točno, svi ćemo otići, ali u ovim stihovima treba čitati između redova...poruke su vrlo duboke...lp
OdgovoriIzbrišiMnogi umru zaboravljeni ..
OdgovoriIzbriši@ vrtlarica...nažalost i to se događa...lp tebi
IzbrišiMalo si me podsjetila na pokojnu Vedranu Rudan.
OdgovoriIzbrišiŽelim ti prekrasne sve nove dane pred tobom.LP
@Taango...hvala ti...a V.Rudan, ja za nju kažem da je žena planina...LP
IzbrišiComo nos dices hay personas que por cualquier motivo mueren olvidados de todo el mundo.
OdgovoriIzbrišiSaludos.
@Tomas B...Sí, eso es lo que dicen, así que me hizo pensar y escribir... Saludos.
IzbrišiTeško je prihvatiti izdaju nekog od bližnjih a kod nas kažu: -bolje sam nego loše kumpanjan. Krepat ma ne molat !
OdgovoriIzbriši@ gogoo, svaka ti je na mjestu, pozlstila ti se....istina, bolje krepat nego molat, poslušat ću te...lp
IzbrišiDio nas umire svaki put kad nas voljeni izdaju, kad nas zaborave, kad nam daju lažna obećanja, kad odu zauvijek.
OdgovoriIzbriši