...među laticama jednog proljeća umrla je
posuta nakupinama laži
i na pola skicirane rečenice
kojom je počela pisati roman života
umrla je u zaboravu
moleći se za one koji su zaboravili
u molitvi da se sami ne zaborave i slome
umrla je zbog onih koji su se kleli
da će je čuvati u najskrivenijem kutku srca
kao najdragocjenije svoje...
Svi čemo jednog dana umrijeti, jer je to ljudsko
OdgovoriIzbrišiPozdrav Tebi!
@ Modrina...točno, svi ćemo otići, ali u ovim stihovima treba čitati između redova...poruke su vrlo duboke...lp
OdgovoriIzbrišiMnogi umru zaboravljeni ..
OdgovoriIzbriši@ vrtlarica...nažalost i to se događa...lp tebi
IzbrišiMalo si me podsjetila na pokojnu Vedranu Rudan.
OdgovoriIzbrišiŽelim ti prekrasne sve nove dane pred tobom.LP
@Taango...hvala ti...a V.Rudan, ja za nju kažem da je žena planina...LP
IzbrišiComo nos dices hay personas que por cualquier motivo mueren olvidados de todo el mundo.
OdgovoriIzbrišiSaludos.
@Tomas B...Sí, eso es lo que dicen, así que me hizo pensar y escribir... Saludos.
Izbriši