Jutra još mirišu na kruh,
dim se zadržava u magli
kao nešto što ne zna otići...
neke se stvari ne mijenjaju,
samo ljudi nestanu,
puteljak postoji,
ali nas više ne vodi...
kiša piše naša imena na staklu,
gledamo kako nestaju u kapljici...
pod maslinom nema ničega –
ni ljeta, ni dokaza da smo bili...
u katedrali se naš poljubac
uz orgulje raspršio pod svodom,
kao da se nismo zavjetovali...
„Sjećaš li se?” pitao si.
sjećam se,
ali to više nije naše mjesto...
naši snovi nikad nisu naučili hodati
ostali su bosi u travi
koja ih je prerasla...
Eh ti snovi, često želim da se probude
OdgovoriIzbriši@ Modrina...horoskopske ribe su poznate sanjalice
IzbrišiDraga blogoprijateljice biti ću iskren dojadilo mi je više pisati na blogu što ne znači da neću navratiti do tebe da pročitam i uživam u tvojim prekrasnim riječima pretvorenim u stihove.:Hvala ti što me ne zaboravljaš laka ti noć i LP.
OdgovoriIzbriši@ Taango, hvala ti na javljanju, hvala ti i na posjetama mojim blogovima, n ajljepše što ostaje poslije blogiranja je saznanje da u svakom momentu mogu reći da smo se pištivali i uvažavali..ma gdje bio zdravlje i sreća neka ti budu pratilice...LP
IzbrišiKrásně vyjádřeno, básnicky - to neumí každý. Vidím v tom letní lásky, kdy náhoda spojila dva lidi, jen na čas, ale léto pomohlo, že ten vztah byl intenzivní... a pak zbyly už jen vzpomínky.
OdgovoriIzbrišiThis is hauntingly beautiful. The line "our dreams never learned to walk / They remained barefoot in the grass" is so evocative and quiet. You captured the ache of nostalgia and outgrowing a shared past wonderfully.
OdgovoriIzbrišiUna bella poesía en la que nos relatas como hay cosas que solo existen ya en nuestro recuerdo o en el colectivo.
OdgovoriIzbrišiSaludos.