Takva sam i takva

Ogledalce, kaži mi tko sam ja...nemoj reći da sam samo krhotina u zjenici...Tvoja površina, glatka i ohola, krade mi obrise, nudi mi tek sjenu, ali ne vidi rijeke ponosa i bola što teku kroz mene. Za mene si samo srebrno jezero okovano u okvir, budi dlan što prima moja pokajanja, nemoj biti tamnica u kojoj ću ostati sama...moje ožiljke ne vidiš, ali život ih množi, tobom dijelim zrak

ja sam nada svoja, drhtava

 trnjem života gazim

tebi se ne žalim

ne traži od mene da budem kao ti, staklo hladno

u meni vatra istine gori

ipak, nemoj se razbiti, nemoj me posijeći

boljelo bi, srušila bi se lažna vedrina

ostala bih na litici sama

dok me miluje morska modrina...

***

Znam da sam zbroj svojih strahova

 koje sam pobijedila,

Znam da sam knjiga

 koja me je oblikovala

Znam da sam ljubav koju sam davala

Znam da nisam samo statična slika na zidu;

Ja sam rijeka koja se neprestano mijenja.

Reći: ja sam takva i takva

 često je samo pokušaj

 da se uokviri nešto

što je neuhvatljivo.