Padam brže od kruške

I tako ti ja hrabro krenem u dan

u hodniku stoji kutija papira koju trebam

odložiti u plavu kantu kako bi je komunalci ujutro ispraznili

(u mom mjestu komunalne službe su vrlo ažurne, točne ka urica)

I krenem ja put svoga praga, vrata su širom otvorena

naravno, na pragu stepenica koju moram savladati

poučena iskustvom planiram svaki korak jer već neko vrijeme

padam brže od kruške sa grane

polako, graciozno spuštam nogu niz stepenicu

i aaaaaaajjjjj

koliko sam duga i široka našla sam se u horizontali s pločicama

tresnula sam glavom o pločice, lijevu nogu ne osjećam…

znači izdalo me koljeno …opet i opet

dalje bilo što reći izlišno je

osim da se u takvim slučajevima sjetim mog predobrog oca

koji je znao bezbroj puta držati lekciju:

 „Malena, kad god nekome treba, m o r a š pomoći

e pa dragi moj oče, još mi tvoje riječi odzvanjaju u duši…

da ne zaboravim reći:

kao po nekom nepisanom pravilu

sve mi se nešto događa kad sam u kući sama

kad pomoći mi nema

ja padam sama, ja dižem se sama

poput Feniksa izranjam iz svih situacija…

iz ove situacije

izašla sam  s modricom 

sa nekoliko flastera koji skrivaju ogrebotine…

eto tako to…živi bili i veseli…čuvajte mi se

i ja ću se već nekako čuvati s a m a …