...tu sam ja
u sobici s pogledom na
j e s e n ...
***
... polako silazi niz krovove,
u džepovima nosi miris mokre zemlje
pod nogama šušti ono što je bilo,
a vjetar lista stranice bez riječi...
na granama ostaje tek poneki list,
kao zaboravljena misao na rubu dana...
sunce je tiše nego jučer,
ali još uvijek pamti put do prozora...
I dok se grad odijeva u maglu,
nešto se u nama neprimjetno gasi ...
ne od tuge, nego od prolaznosti,
jer svaka jesen zna:
ljepota najduže traje
onda kada počinje boje darivati...
Lijepe boje, pogotovo ove na stijeni.
OdgovoriIzbriši@ Vrtlarica...ove boje na stijenama nalaze se na cesti na pola puta između Pule i Rijeke...tebi lp
IzbrišiPolako dolazi jesen na vrata, radujem se njenim bojama koje tako volim ali bez kapljic kiše:))
OdgovoriIzbrišiTebi Pozdrav ostavljam!
Nos dejaste una bonita descripción del otoño no solo en forma de un bonito poema, también de una forma visual.
OdgovoriIzbrišiSaludos.
Viste el otoño de cobre los caminos, con hojas que danzan en tierno abandono, el viento susurra sus cantos divinos y el bosque se corona con hilos de oro.
OdgovoriIzbrišitE ESPERO AL OTRO LADO DE LA LUNA