Nasred osunčanog dvorišta
razgranao se javor,
njegovo lišće... plamen u krošnji
što hvatani zrak boji u grimiznu boju...
razgranao se javor,
njegovo lišće... plamen u krošnji
što hvatani zrak boji u grimiznu boju...
U kamenoj vazi,
raskošne petunije goruće boje
prelijevaju se preko ivica kamena,
tihe i nepomične na toplom pločniku...
Sve oko mene je zeleno i sivo,
ali usred tog mira
crveno nosi
svu moju
čežnju.
Bez riječi,
u plamenu prirode
volim
te
crveno...
a školjka , što će ona ovdje
zrači, isijava crveno plamtećim žarom
i ona ovdje ima svoju misiju
Uvijek sa osjećajem za lijepo .Baš mi se sviđa..Ostavljam ti lijep pozdrav draga blogoprijateljice.LP navrati do mene imam nešto što ćeš sigurno prepoznati i malo će te vratiti u one davne dane na Blogeru.LP
OdgovoriIzbrišiLijepo se crveni. Japanski javor ?
OdgovoriIzbriši@gogoo---je, japanski javor je...lp tebi priko Učke
OdgovoriIzbrišiLjepa promjena u tvome kutku i crveni javor koji zrači
OdgovoriIzbrišiComo reflejas en tu poema el rojo del arce y la petunias destacan, pero mas aún esos colores nacarados que producen los rayos de sol sobra la concha.
OdgovoriIzbrišiSaludos.
@Tomas...Amigo del blog, aquí la concha tiene un mensaje muy claro que estoy transmitiendo a lo largo de toda la publicación... por supuesto, es el resplandor que la naturaleza nos envía con su belleza y que percibimos con la profundidad de nuestras emociones... gracias por tu visita... Saludos
Izbriši